Posle četiri godina skrivanja u arhivi Privrednog suda, dve revizije otišle u Vrhovni kasacioni sud (VKS)

Slučaj ATP “Vojvodina“ od 2012.godine je pod monitoringom evropske komisije, kao jedan od pet najvećih u okviru 24 sporne privatizacije, a jedini u kome je oštećen investitor, a ne država. I pored toga, pritisak kriminalnih krugova pretočen u političku zaštitu, sve ove godine vodi ka otimanju moje imovine o čemu sam redovno obaveštavao javnost.

Podsećam, ATP “Vojvodinu“ kupio sam 2004., u prvoj godini ispunio sam investicioni plan, kupio nove autobuse, proširio delatnost, zaposlio 200 novih radnika, doveo zastupstvo „setre“ i „mercedesa“ i postao ovlašćeni servis. Sa Gradom Novim Sadom sklopio sam ugovor po kome sam izgradio novu autobusku stanicu, dok je Grad trebalo da preusmeri autobuski saobraćaj na tu lokaciju. Ali, atraktivan biznis plan zainteresovao je kriminalne grupe koje su uživale političku podršku.

Preduzeće je dovedeno u iscenirani stečaj, a upravnik koji ga je vodio činio je sve da spreči postupke po odštetnim zahtevima, pa sam kao umešač sa svojim timom vodio postupke kao da mi je ATP “Vojvodina“ protivna strana. Tako sam 2013. dobio pravosnažnu izvršnu presudu za prve četiri godine važenja ugovora. Tada se uključuje, u to vreme gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević. On je izvršio pritisak u svim sudovima, javno pretio meni lično na sednici Skuptine Grada Novog Sada, a istovremeno politički uticao na postavljanje sudija u svim sudovima gde su predmeti ATP “Vojvodine“.

12.09.2022. Saopšenje za javnost: KAKO SU SUDIJE POMAGALE OTIMANJU MOJE IMOVINE

Tako je prva presuda po kojoj je Grad trebao da plati 17 miliona evra odštete zbog neispunjenih obaveza u prve četiri godine važenja ugovora, dospela na reviziju u Vrhovni kasacioni sud (VKS) i pod Vučevićevim pritiskom, bez novog veštačenja, svedena je na četiri miliona evra, koje su naplaćene od Grada. Ta presuda je ušla u sudsku praksu. (PRESUDA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA)

Još dve revizije VKS-u podneo sam u drugoj polovini 2019, jer je ugovor važio do 2021. godine. To je bio signal da se pritisak pojača, te su 2020. proglasili iscenirani bankrot, nakon čega je VKS vratio revizije na procesno uredjenje. Umesto toga, Privredni sud je po političkom nalogu, a u dogovoru sa stečajnim upravnikom, predmete - arhivirao. Cilj je bio da se spreči odlučivanje po revizijama i naplata celokupne odštete, već da se poverioci „zadovolje“ sredstvima od prodaje imovine.

Sledeće godine objekti ATP “Vojvodine“ prodati su u bescenje, stečaj preduzeća zatvoren je u avgustu 2022. i nastavio da se vodi kao stečajna masa. Revizije su i dalje bile u arhivi Privrednog suda, a ne u VKS na odlučivanju.

Ipak, novi (fiktivni) vlasnik imovine nije mogao da se uknjiži, jer hipotekarni poverioci, medju njima i Poreska uprava nisu namireni. Ko će u ime države toga da se odrekne u korist fiktivnog kupca!?

Drugi pokušaj da se to omogući je bio zatvaranje stečajne mase, kako bi se utemeljene revizije obesmislile i otimanje imovine uknjižilo.

Taj korak odradila je pred odlazak u penziju sutkinja Slobodanka Komšić, rodjena sestra guvernerke Jorgovanke Tabaković. Odluka je doneta gotovo tajno, opet u avgustu, a na portalu suda je objavljena tek kada je bila pravosnažna.

Nažalost, i moj advokat nije dorastao pritiscima i veličini ovog predmeta, pa se nije žalio niti nam je prijavio rešenje o zatvaranju stečajne mase i više se trudio da omogući uknjižbu navodnih vlasnika imovine nego što je brinuo o statusu revizija koje je sam napisao, otkazao sam mu punomoćje i angažovao nove advokate.

Bio sam prinuđen da reagujem i na moje urgencije Visokom savetu sudstva, Privredni apelacioni sud je doneo rešenje da se predmeti nastave pred VKS. Tražio sam i ponovnu registraciju stečajne mase kao i pokretanje revizija, jer je stečajni upravnik, inače odgovoran za to, imao drugačiji dogovor sa politikom. Međutim, kako je zakon u tom delu eksplicitan, zahtevao sam sastanak kod predsednice Privrednog suda i stečajna masa je registrovana vidno protiv volje, a revizije poslate u VKS, tako da problem uknjižbe i dalje postoji.Mislili su da će završnicu otimačine rešiti u njihovom dvorištu novosadskom Privrednom sudu I tužilaštvu koje je stečište kriminala I korupcije, a tamo je lakše Milošu Vučeviću da politički utiče I vrši pritisak.

Ali politički pritisak ne prestaje.

Predsednica Privrednog suda Gordana Ristić je tražila od stečajnog upravnika Bojana Škrbića da pošalje urgencije u VKS za prekoredno rešavanje predmeta koji su više od četiri godine bili u njenoj arhivi. Taj stil ubrzanog rešavanja je već vidjen 2013. kada je VKS za 20 dana odlučio po reviziji i pod političkim pritiskom prepolovio iznos štete. Ali je i tako polovična presuda ušla u sudsku praksu i osnov je za odlučivanje po revizijama koje su u postupku.

U projekat ATP „Vojvodine“ uložio sam 50 godina prethodnog privredničkog rada, i ja kao ni moja porodica, nećemo odustati od pravde koja je u ovom slučaju tako drastično pogažena.Nisam kapital sticao za političko i materijalno napredovanje Miloša Vučevića i njemu sličnih, već za privredni razvoj , dobrobit mojih 500 zaposlenih radnika koji su poverioci stečajne mase, moje porodice i mene lično.

Verujem da će VKS voditi računa o zakonu, posebno u svetlu poslednje rezolucije Evropskog parlamenta, iako u veću koje će odlučivati sede sudije iz Vojvodine koje je Vučević po političkoj liniji doveo u taj sud i kod njih je vrlo čest gost.

REVIZIJA 1

REVIZIJA 2

ILIJA DEVIĆ, INVESTITOR PREDUZEĆA ATP”VOJVODINA