JA NISAM KTITOR, JA SAM ILIJA DEVIĆ, INVESTITOR!

Iako je Evropska unija svrstala slučaj ATP “Vojvodina“ među pet najvećih u 24 sporne privatizacije i kao jedini gde je oštećen investitor a ne država Srbija, izvršna vlast ne prestaje da vrši pritisak koji dodatno uvećava štetu. Čini to preko novosadskih političara, sudija, tužilaca i bankara. Pakujući slučaj ATP “Vojvodina“ u navodni društveni interes, prikriva se suština - da je reč o ličnim interesima određenih lica bliskih izvršnoj vlasti.

Pozadina ovog slučaja je sledeća:
Krajem 2006. godine, kada je investicija ATP“Vojvodine“ bila pri kraju, svoju korist je tu prepoznala narko i duvanska mafija koja je harala Srbijom. Uz nju su kao podrška išli bivši članovi državne bezbednosti, posebno istaknuti neki iz Vojvodine koji su državne poslove preveli u privatne brazde. Njihovi glavni izvršitelji za otimanje kapitala ATP “Vojvodine“ su Grad Novi Sad i „Credit Agricole banka“ iz Srbije.

Aleksandar Divljak, jedan od direktora te banke u Srbiji, namešta kupovinu servisnog centra ATP “Vojvodina“ svom rođenom bratu, Dejanu Divljaku. Ipak, iako će iz tog posla da izvuče korist, on nije pravi kupac, jer iza toga stoji neko drugi. Opšte je poznato da je Aleksandar Divljak čovek koji predstavlja strelu u tuđem luku!

Grad je svoj navodni interes našao u tome, da preko banke, čiji su predstavnici u Odboru poverilaca, izvrši pritisak kako bi ATP “Vojvodina“ ponovo otišla u bankrot. Grad bi tada jeftino kupio novoizgrađenu autobusku stanicu. Međutim, ni grad nije pravi kupac, jer stanične usluge po zakonu nisu komunalna delatnost. Stanica će morati u privatizaciju, kao što su gotovo sve autobuske stanice u Srbiji to učinile, a Grad će je po niskoj ceni ponuditi već odavno određenom kupcu. Suočen sa takvim planom, da li ima svrhe da pitam: Ko će smeti da radi sa investicijom ATP “Vojvodina“, ako ja sa validnom dokumentacijom to nisam smeo!? Ili, zašto se uništava imovina svih građana Srbije, s obzirom na to da u ATP "Vojvodini" ima i državnog kapitala?

Poznato je da smo ATP "Vojvodina" i ja pokrenuli niz sporova u kojima dokazujemo kolika je šteta nastala jer Grad nije ispunio svoju ugovornu obavezu. Ali, u tim sporovima sudi se pod stravičnim političkim pritiskom, a u duboki kriminal su ušla već tri gradonačelnika i isto toliko njihovih zamenika, sudije, tužioci i drugi nosioci funkcija izvršne i sudske vlasti.

Presude su donosile iskusne i profesionalne sudija, ali bi one bile drugačije da se sudilo po zakonu i sopstvenoj savesti kako nalaže zakletva sudija, a ne po političkom nalogu.

Javnost Srbije do istog zaključka može da dođe ako sagleda dokumente iz ovih sporova i zbog toga ih objavljujem. Ujedno, molim Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde i Apelacioni sud u Novom Sadu da mi se obezbedi zakonito i fer suđenje!

Dokumenta u prilogu: