Ko i zašto (ne) kupuje ATP“Vojvodinu“

Samo jedna osoba kao fizičko lice otkupila je dokumentaciju za prodaju 3 celine ATP“Vojvodine“, ali niko nije uplatio potreban depozit, tako da će taj prvi pokušaj unovčavanja imovine 17.novembra verovatno biti oglašen neuspešnim. To se i očekivalo, jer je i preduzeće i imovina opterećeno brojnim sporovima pa je nejasno i zašto je nadzorni odbor insistirao na tome, osim ako se ne priprema teren za slobodnu pogodbu.Tada bi sve otišlo budzašto, poverioci ne bi bili namireni osim eventualno glavnog Credit Agricole banka.

Podsetimo, u momentu uvodjenja stečaja 2008 godine procenjena vrednost novosagradjenih objekata, dozvola i potencijala za biznis iznosila je preko sto miliona evra.Kroz stečaj, 12 godina kasnije sve je ponudjeno za oko 6 miliona evra, a kupaca nema.Kako je kroz stečaj, čija je osnovna funkcija da sačuva imovinu i namiri poverioce, došlo do tako drastičnog obezvredjivanja firme? Deo odgovora je i u prijavi koju sam protiv stečajnog upravnika podneo ALSU. Ukazao sam na niz primera umanjenja stečajne mase, zatim da je priznao status razlučnog poverioca Credit Agricole banci na novoizgradjenim objektima po osnovu nepostojeće hipoteke.Takodje, mimo plana reorganizacije najveći deo sredstava od naplaćene odštete usmerio je upravo toj banci za šta je dobio vanrednu nagradu. Po nalogu te banke oglasio je i prodaju imovine iako su u toku brojni sporovi.Pod sumnjom je rešenje o bankrotu, jer njime nije bila predvidjena žalba, problematična je i hipoteka koju je banka sama sebi dala na mojoj imovini, a nije odlučeno ni po revizijama pred Vrhovnim kasacionim sudom koje sam podnosio zbog neispunjenog ugovora i naknade štete.

I pored svega toga oglašenja je prodaja . ZAŠTO?

Od momenta kada je završena velika investicija ATP“Vojvodina“ kompleks autobuske stanice i servisnog centra, krenuli su pritisci da se ona otme.Od tih prvih udara proces nije bio ekonosmski već politički.Najpre grad Novi Sad nije ispoštovao ugovor i pod pritiskom kreditnih rata preduzeće je oterano u stečaj. Računalo se da će mnogo brže ostvariti cilj kojim bi potencijalni (njima poznati) kupci uložili što manje, nakon čega bi Grad Novi Sad aktivirao ugovor i ta imovina dobila daleko veću vrednost.

U takvim uslovima niko osim glavnog poverioca Credit Agricole banke ne bi bio namiren, a krivica i teret toga duga trebao bi da bude bačen na mene.Ne samo što su mi oteli investiciju i što ništa nisu učinili tokom reorganizacije na namirenju poverilaca nego sada pokušavaju da od mene naplate sva dugovanja. U tome im je na usluzi deo pravosudja koje čak i neispravne dokumente proglašava naplativim. I stručnoj javnosti nije jasno zašto domaći sudovi u meničnim sporovima, posebno kada se kao menični poverioci javljaju poslovne banke , primenjuju pravne stavove koji nemaju nikakvo uporište u zakonu ni u domaćoj pravnoj teoriji.

Jedini odgovor je-politički interes.Time dolazimo i do odgovora na pitanje KO I ZAŠTO ŽELI DA KUPI IMOVINU ATP“Vojvodine“: samo onaj ko ima dovoljno jak uticaj na politiku da je siguran u aktiviranje ugovora koji bi omogućio rad autobuske stanice.Zato prva prodaja i neće uspeti, verovatno ni druga, sve do momenta kada se cena do te mere spusti za slobodnu pogodbu.

S poštovanjem,

Investitor preduzeća ATP“Vojvodina“ Novi Sad