Sve je vidljivije da su u procesu stečaja ATP“Vojvodine“ i otimanja moje investicije , a poštujući interese „poslovnih“ krugova učestvovale sudije koje su neretko za to bile nagradjivane ili napredovanjem u sudu ili privilegijama za članove svoje porodice. U tom procesu smenjivali su se kragujevačko-vojvodjanski klanovi, ali je efekat bio isti.

Tako je tadašnja zamenica Republičkog javnog tužioca Snežana Marković postupkom nazvanim zahtev za zaštitu zakonitosti prekinula izvršenje pravosnažne sudske odluke kojom je novosadska vlast trebalo da plati 17 miliona evra na ime odštete zbog neispunjenog ugovora.To je omogućilo presudu po reviziji u kojoj su sugestijama učestvovali sudije Dragiša Slijepčević i tadašnji predsednik VKS Dragomir Milojević, a presuda je pisana u Novom Sadu.

Odluka u tom postupku trebalo je da bude model za ostale presude. Bez novog veštačenja „odokativno“ je odlučeno da niko nije kriv, ali da grad Novi Sad mora da plati četiri miliona evra, i da posle te isplate više nema nikakve štete, iako ugovor i dalje nije van snage, ali ga gradske vlasti ne poštuju.Čemu služe planska dokumenta!

Gradjevinske i upotrebne dozvole investicije ATP“Vojvodine“

Da je prethodna pravosnažna presuda sprovedena, ATP“Vojvodina“ bi izašla iz stečaja, a na posao bi se vratilo 500 radnika i Grad bi legalnim tokovima ubirao porez od poslovanja stanice, servisa, ali i 60 lokala koji su unutar objekta.Medjutim, čineći usluge „poslovnim“ krugovima koji su želeli da preotmu tu investiciju tužiteljka Snežana Marković, je našla računicu i za sebe. Nagradu joj je „uručio“ tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić postavljajući je na mesto sudije Ustavnog suda, a ubrzo potom i za predsednicu, sa svim benefitima koji posle odlaska u penziju toj funkciji pripadaju. Inače, ona pripada kontraverznoj kragujevačkoj porodici –suprug „Bizon“ je prvooptuženi u aferi indeks, sin je nasledio njegovu advokatsku kancelariju zajedno sa važnim šumadijsko-pomoravskim klijentima, a kćerka je dobila notarsku kancelariju. Sudija Dragiša Sljijepčević živi „holivudki život“ i pribavlja za sebe lično ozbiljnu pravno-imovinsku korist, a sudija Dragomir Milojević uživa razne benefite.

Takodje, je sutkinja VKS, Zorana Delibašić koja je bila izvestilac u predmetu lične štete pokušala najpre da predmet predstavi veću za samo 14 dana, nakon što je predmet od više hiljada strana stigao u sud. Kako je bilo suviše očigledno da je ne pročitavši materijal bila spremna do donese unapred pripremljenu presudu, predmet je stavljen u fioku iz koje je izvadjen dve godine kasnije i predstavljen veću koje je imenovano samo pet dana pre toga . Takav način postupanja omogućio joj je već dva meseca kasnije mesto u Visokom savetu sudstva, a kćerki je obezbedila mesto u pravosudnoj akademiji. Sudija u stečaju Vladislav Kurtek kao i predsednik stečajnog veća Slobodanka Komšić (rodjena sestra guvernerke Jorgovanke Tabaković) nisu (još) kroz funkciju naplatili svoju ulogu u odlukama koje su bitno umanjile stečajnu masu, omogućili da se imovina proda znatno ispod vrednosti, a potom odobrili troškove postupanja stečajnom upravniku vredne po više desetina hiljada evra.

Tokom prodaje imovine stečajni sudija i stečajni upravnik su brkali zakone, te je usled toga podneta žalba Privrednom apelacionom sudu, medjutim kako su navodi žalbe utemeljeni i to je uvidela javnost, nakon obavljene prodaje najbitnijeg objekta moje investicije autobuske stanice,krenuli su da menjaju način prodaje.Stečajni upravnik molbom traži saglasnost stečajnog sudije da kupoprodajni ugovor potpišu pred notarom? Stečajni sudija je „zaključkom“ isto dozvolio.Koji notar sme nezakonito postupiti, a da ne reaguje notarska komora Srbije?

Prema Zakonu o stečajnom postupku prodaja je u isključivoj nadležnosti stečajnog upravnika a ne stečajnog sudije, što bi značilo da niko drugi nema pravo da daje ili uslovljava pravo stečajnog upravnika da preduzima sve radnje koje se odnose na prodaju.

Suština je da se isti zakon primenjuje sve vreme od početka stečaja, što dalje traži odgovore na mnoga pitanja koja treba postaviti I stečajnom sudiji I stečajnom upravniku?

Simptomatično je i da su baš sve sudije koje su imale dodira sa predmetom ATP“Vojvodina“ osim brzog napredovanja dobili i mesta u raznim pravosudnim telima koje su i novčano dobro potkrepljene.

Ovakvim postupanjem i drastičnim umanjenjem imovine preduzeća koje je u momentu stečaja vredelo više od 100 miliona evra , a prodato za ukupno šest, naneta je šteta ne samo meni nego i bivšim radnicima, ali i državi, koja je bila vlasnik jednog dela kapitala.

Izgleda da su „poslovni“ krugovi jači od interesa države i da umesto nje vešto upravljaju mehanizmom po kome radi pravosudje. Krajnji cilj je da moja imovina bude konfiskovana, a teret otplate kredita uzetih za tu investiciju budu stavljeni na moj teret.

Slučaj ATP“Vojvodina“ se nalazi pod monitoringom Evropske komisije, kao predmet od pet najvećih sa spiska od 24 sporne privatizacije, i jedini u kome je oštećen investitor a ne država.

S poštovanjem,


Ilija Dević, Investitor preduzeća ATP“Vojvodina“