Скраћено образложење уставне жалбе:

Уставна жалба се подноси због повредне Уставом РС и Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама гарантованом праву на имовину и праву на правично суђење.

Подносилац уставне желбе у оба случаја повреде има статус жртве, одн. оштећеног, као лица чија права су повређена. У случају повреде права на имовину Илија Девић има како статус непосредно, тако и посредно оштећеног, као лица које је имало легитимно очекивање да ће Град Нови Сад, као орган јавне власти, у вршењу функција јавне власти, извршавати обавезе које је преузео по основу једностраног обећања да ће дозволити и поштовати обавезе по основу изградње нове аутобуске станице и сервиса на локацији АТП „Војводина“ а.д. у Новом Саду, из измењеног Генералног плана Града Новог Сада до 2021. године усвојеног на седници Скуштине Града од 03.03.2006. године и по том основу закљученог уговора од 08.05.2006. са АТП „Војводином“ а.д. Нови Сад, као и по основу издатих грађевинских и употребних дозвола за новоизграђену аутобуску станицу и сервис на локацији АТП „Војводина“ а.д. Нови Сад.

Обавеза коју је Град Нови Сад преузео а није извршио састоји се у регулисању премештања аутобуског саобраћаја са старе локације у центру града на локацију АТП „Војводина“ а.д. Нови Сад, и то путем регулисања аутобуског саобаћаја и аутобуских стајалишта у граду на начин да новоизграђена аутобуска станица и сервис на локацији АТП „Војводина“ а.д. Нови Сад могу да обављају делатности за коју је Град Нови Сад издао грађевинске и употребне дозволе, због којих је Илија Девић и уложио своја средства као инвеститор, због којих је преузео јемства по основу кредитних обавеза АТП „Војводина“ а.д. Нови Сад према пословним банкама, све ради финансирања изградње нове аутобуске станице и сервиса.

Илија Девић је наведене пословне одлуке доносио вршећи овлашћења као већински власник и директор у АТП „Војводина“ а.д. Нови Сад, легитимно очекујући да ће Град Нови Сад савесно извршавати преузете обавезе које проистичу како из појединачних аката које је Град Нови Сад преузео (обећања датог приликом прихватања писма о намерама, закљученог уговора и издатих грађевинских и употребних дозвола), тако и из општег акта којим је Град Нови Сад преузео општу обавезу према свим физичким и правним лицима у Граду Новом Саду по основу планског документа у вези премештања аутобуског саобраћаја ради остваривања јавног интереса Града Новог Сада у погледу измештања аутобуског саобраћаја из центра града на локацију за коју се Град Нови Сад планским документом одлучио као најповољнију за град, решавања еколошког проблема који се састоји у загађивању ваздуха услед уласка аутобуса који обављају међуградски и међународни аутобуски саобраћај у центар града, спровођења новог урбанистичког решења предвиђеног планским документом и стварања услова за остваривање економског интереса у могућности да се парцеле на којима се налазила стара аутобуска станица понуде потенцијалним купцима на продају ради остваривања буџетских прихода Града Новог Сада.

Повреда права на имовину Илије Девића састоји се у незаконитом, неправичном мешању у имовину Илије Девића, на начин да се угрожава инвестиција Илије Девића и он онемогућава у уживању имовинских права која се заснивају на тој инвестицији, при чему се мешање састојало у одустајању од свих преузетих обавеза уз позивање у судском поступку на ништавост преузетих обавеза (како оних који имају извор у појединачним правним актима, тако и оним које су садржане у планском документу), као да Град Нови Сад није наведене обавезе преузео у вршењу јавне власти и као носилац и гарант правне сигурности по том основу.

Последица таквог поступања Града Новог Сада је да се позвао и остварио изузеће (имунитет) од одговорности за насталу штету по основу таквог понашања, која се састојала у материјалној и (обезвређивању и одузимању без накнаде имовине Илије Девића, активирању обавеза Илије Девића и са њим повезаних правних лица по основу јемства за обавезе АТП „Војводина“ и неостваривања прихода и добити које би по редовном току ствари остварио да је Град Нови Сад испунио преузете обавезе) нематеријалној штети (због повреде части и угледа по основу губитка пословног угледа и стицања статуса кредитно неспособног лица, као и због претрпљених душевних болова услед прогона који су он и чланови његове породице због тога претрпели). Мешање Града Новог Сада је било несразмерно јер услед тога није остварен ниједан јавни интерес услед којег је Град Нови Сад преузео наведене обавезе и неправично јер је таквим понашањем повређено право на имовину Илије Девића пребацујући све штетне последице искључиво на његову имовину.

Повреда права на правично састоји се у томе што је у судском поступку који је Илија Девић повео против Града Новог Сада повређено његово право да се на правичан начин расправи захтев за накнаду штете коју је претрпео. Повреда овог права реализована је кроз повреду права на правну сигурност и забрану арбитрерног одлучивања судова, уз истовремену повреду права наприступ суду, кроз повреду права на доказ, кроз повреду права на образложену судску одлуку и кроз повреду права на процесну равноправност. У образложењу повреде права на правично суђење кроз сваки од наведених појавних облика, образложено је да се уставна жалба не изјављује као правни лек којим се тражи испитивање правноснажне судске одлуке у четвртој инстанци, већ због тога што је начин на који је вођен поступак и на који су доношене судске одлуке дубоко у основи неправичан, на начин да је Илија Девић онемогућен у остваривању права као оштећено лице, само због тога што је такав захтев за накнаду штете поставио Илија Девић и само зато што је захтев за накнаду штете постављен у односу на Град Нови Сад. У уставној жалби је објашњено да је Град Нови Сад онемогућио пословање, рад и остваривање редовних прихода новоизграђене аутобуске станице само због тога што је тиме задирао у имовинска права Илије Девића, а да су новоизграђена аутобуска станица и сервис у стечајном поступку продати као функционалне целине за које постоји издата употребна дозвола од Града Новог Сада, што подразумева да ће новом власнику аутобуске станице и сервиса бити омогућено да остварују приходе и добит кроз газдовање и управљање том имовином.

Повреда права на имовину и права на правично суђење детаљно је илустровано доказном грађом и позивањем на судске одлуке из праксе Европског суда за људска права.

Уставна жалба Уставном суду Србије

Прилог бр.1

Прилог бр.2

Прилог бр.3

Прилог бр.4

С поштовањем,

Илија Девић, Инвеститор предузећа АТП“Војводина“