• Ko je delegirao Vučevića da vrši pritisak na pravosuđe i kome podnosi referat?
• Grupa podobnih biznismena preko svog političkog predstavnika uveliko radi na preuzimanju beogradske autobuske stanice i saobraćajnog preduzeća “Lasta”.

Iako postoji mnogo pravnih razloga za krivične prijave protiv učesnika u slučaju ATP “Vojvodina”, ja ih za sada neću podnositi jer je veliki broj tužilaca i sudija, koji bi o tome morali da odlučuju, pod direktnim uticajem ili pritiskom nekadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, sadašnjeg ministra odbrane, Miloša Vučevića.

Podsećam, ATP “Vojvodinu” kupio sam 2004. na javnoj aukciji, domaćim kapitalom poznatog porekla. Sticao sam ga više od četrdeset godina u staroj Jugoslaviji, toj velikoj državi, gde su se znala pravila igre i gde sam bio među pet najjačih preduzetnika u maloj privredi. Kasnije sam imao malo, srednje pa veliko preduzeće. Nisam novac doneo sa poreskih rajskih ostrva, nisam ga sticao privilegijama niti političkim poznanstvima a nikada nisam ni u žargonu bio izjednačen sa tajkunima ili ratnim profiterima. I pored toga doživeo sam da mi kapital otima država čiji sam budžet decenijama punio, u kojoj sam zaposlio više od petsto ljudi i gde sam razvijao poslovni plan za novih 1.200 radnih mesta.

Već u prvoj godini nakon kupovine ATP ”Vojvodine” ispunio sam investicioni plan, kupio nove autobuse, proširio linije, uz postojećih 300 zaposlio još 200 radnika, dobio predstavništva “Setre” i “Mercedesa”, pokrenuo turistički program... Sa tadašnjim gradskim vlastima na čijem je čelu bila Maja Gojković sklopio sam ugovor na osnovu kojeg je trebalo da izgradim međunarodnu i međugradsku autobusku stanicu (postojeća nije mogla da dobije upotrebnu dozvolu), dok je Grad trebalo da preusmeri saobraćaj na novu lokaciju. Stanicu sam izgradio, ali novosadska vlast nije ispunila svoj deo ugovora pa je preduzeće pod pritiskom kreditnih rata 2008. otišlo u stečaj.

Kada je Vučević 2012. izabran za gradonačelnika, dočekao ga je stav Evropske komisije prema kome je AТP “Vojvodina” jedan od pet najvećih predmeta u okviru 24 sporne privatizacije, ali jedini u kome je oštećen investitor a ne država. Zatekao je i izvršnu presudu za naplatu odštete preduzeću za period od prve četiri godine nerada autobuske stanice. Ona je, po računici veštaka koje je odredio sud, iznosila oko 17 miliona evra sa kamatom. Grad je zbog toga imao rezervisana sredstva iz kojih je trebalo da se isplati odšteta i što bi okončalo stečaj punim izmirenjem poverilaca među kojima su bili radnici, banke i Poreska uprava. Taj novac je negde nestao.

Promene iz 2012. donele su i nove “biznismene” pa je ekipa bliska sadašnjim vlastima smenila grupu tajkuna iz kriminogene zone koja je do tada bila zainteresovana za otimanje moje investicije i zbog toga organizovala da se ugovor ne realizuje a preduzeće ode u stečaj. Zato bi bilo važno da se zna kome je bilo u interesu da se zaustavi jedna od u to vreme najvećih domaćih privatnih investicija. Od koga je delegiran Vučević da vrši pritisak na pravosuđe i kome podnosi referat?

Njegov uticaj osetio se odmah jer je u Vrhovnom kasacionom sudu (VKS), preko “svog sudije”, koji je odmah potom otišao u penziju, predmet revizije na već izvršnu presudu o odšteti, bez novog veštačenja, “odokativno” smanjen na četiri miliona evra. Ta presuda, koja je ipak utvrdila pravo na odštetu, ušla je u sudsku praksu, pa je na redu rešavanje po novim zahtevima koji se odnose na preostali period do 2021. do koje godine je važio ugovor sa Gradom. Ti zahtevi uvećani su i za štetu koju su zbog stečaja pretrpele i ostale delatnosri ATP ”Vojvodine”.

Dolaskom na vlast Vučević organizuje i moj politički progon javnim istupanjem u medijima i gradskoj Skupštini. U isto vreme članovi evropske Komisije i evropskog parlamenta pozivaju me u Brisel i dolaze u Srbiju, a tvrde da će se uspeh reforme i nezavisnosti pravosuđa meriti prema ovom predmetu koji je pod monitoringom EK. I pored toga, stečaj ATP “Vojvodine” dovodi se do bankrota, imovina se rasprodaje bud-zašto poznatom kupcu, znatno ispod vrednosti građevinskog materijala, tako da su poverioci naplatili mizeran deo. Strečaj se zatvara, kao i stečajna masa iako po dva “živa” revizijska odštetna zahteva VKS još nije odlučivao. Nije to ni mogao jer su umesto pred VKS, dve ipo godine ležala u arhivi Privrednog suda u Novom Sadu koji je trebalo odmah da ih prosledi na odlučivanje. Tome je, kao i kod odluka koje su donošene u stečaju, Vučeviću pomagala sada penzionisana sutkinja Slobodanka Komšić, rođena sestra guvernerke Jorgovanke Tabaković.

Morao sam da intervenišem i po sili zakona, stečajna masa je ponovo registrovana tako da će se u VKS-u ipak odlučivati o odštetnim zahtevima. Oni nisu mali, pa bi logično bilo da se u pregovorima pronađe model poravnanja kojim bi se ublažila šteta zbog neispunjenog ugovora. Tim pre što se i pred Ustavnim sudom nalazi predmet zahteva za nadoknadu lične štete.

Javnost bi trebalo da zna da je proces otimanja moje investicije deo šireg plana u okviru kojega ista grupa podobnih biznismena preko svog političkog predstavnika uveliko radi na preuzimanju beogradske autobuske stanice i saobraćajnog preduzeća “Lasta”.

S poštovanjem,

Ilija Dević, Investitor preduzeća ATP”Vojvodina”